Najčešći problemi sa uhom, grlom i nosom kod dece

Deca, naročito ona koja pohađaju vrtić ili školu, često dolaze u kontakt sa različitim virusima.

Nekoliko respiratornih infekcija godišnje može biti uobičajeno, posebno u kolektivu.

Učestalost infekcija sama po sebi ne znači da dete ima oslabljen imunitet.

Važno je pratiti trajanje tegoba, opšte stanje i eventualne komplikacije.

1. Zapušen nos i curenje nosa

Zapušenost i sekrecija iz nosa najčešće su posledica virusne infekcije, a mogu se javiti i kod alergijskog rinitisa. Kod prehlade se mogu pridružiti kijanje, kašalj i temperatura.

Fiziološki rastvor može pomoći da se sekret razredi i lakše ukloni. Kod odojčadi zapušen nos može otežati hranjenje, pa pratite da li beba normalno jede i pije.

2. Upala uha

Upala srednjeg uha može izazvati bol, razdražljivost, temperaturu, slabiji san ili apetit.

Mala deca ponekad dodiruju ili vuku uho, ali taj znak sam po sebi ne potvrđuje upalu.

Dijagnoza se postavlja pregledom.

Nisu sve upale uha bakterijske i ne zahtevaju sve antibiotik; odluka zavisi od uzrasta, jačine simptoma i nalaza lekara.

3. Bol u grlu i upala krajnika

Bol u grlu često prati virusne infekcije i može biti udružen sa curenjem nosa, kašljem ili promuklošću.

Pojedine bakterijske infekcije, uključujući streptokoknu anginu, mogu zahtevati testiranje i specifičnu terapiju.

Sam izgled grla nije uvek dovoljan da se pouzdano razlikuje virusna od bakterijske infekcije, pa antibiotike ne treba davati bez preporuke lekara.

4. Česte respiratorne infekcije

Prehlade se mogu nizati, posebno tokom boravka u kolektivu.

Između infekcija dete bi uglavnom trebalo da se oporavlja i vraća uobičajenim aktivnostima.

Ako su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često se komplikuju ili dete slabo napreduje, razgovarajte sa pedijatrom.

5. Alergijski rinitis

Alergijski rinitis može izazvati učestalo kijanje, svrab nosa, bistar sekret i zapušenost. Simptomi se mogu ponavljati u određenim sezonama ili nakon izlaganja prašini, grinjama, polenu ili životinjskoj dlaci. Ako tegobe traju, remete san ili svakodnevne aktivnosti, pedijatar može proceniti da li je potrebna terapija ili alergološka obrada.

6. Hrkanje i otežano disanje tokom spavanja

Povremeno hrkanje može pratiti zapušen nos, ali glasno i učestalo hrkanje, disanje na usta, nemiran san ili pauze u disanju zahtevaju procenu.

Uvećani krajnici ili adenoidi mogu doprineti ovim simptomima. Ako primetite prekide disanja tokom sna, javite se lekaru.

7. Problemi sa sluhom

Roditelji mogu primetiti da dete često pita „šta?“, pojačava televizor, ne reaguje dosledno kada mu se govori ili ima teškoće u razumevanju govora.

Tečnost u srednjem uhu nakon infekcije može privremeno uticati na sluh.

Pravovremena procena sluha važna je za razvoj govora, učenja i komunikacije.

8. Krvarenje iz nosa

Krvarenje iz nosa kod dece često nastaje zbog suve sluzokože, čačkanja nosa ili iritacije tokom prehlade.

Dete treba da sedi uspravno i blago nagne glavu napred. Pritisnite meki deo nosa između prstiju neprekidno 10–15 minuta. Ne zabacujte glavu unazad. Ako je krvarenje obilno, nastalo nakon ozbiljne povrede ili ne prestaje uprkos pravilnom pritisku, potražite medicinsku pomoć.

• otežano ili ubrzano disanje;

• jak ili pogoršavajući bol u uhu, naročito uz otok iza uha;

• otežano gutanje, slinjenje ili nemogućnost uzimanja tečnosti;

• visoka ili dugotrajna temperatura uz loše opšte stanje;

• sekret iz uha ili naglo pogoršanje sluha;

• dugotrajna zapušenost nosa, stalno disanje na usta ili glasno hrkanje;

• ponavljane tegobe koje remete san, ishranu, sluh ili govor.

• redovno pranje ruku i učenje deteta higijenskim navikama;

• provetravanje prostorija i boravak na svežem vazduhu;

• izbegavanje duvanskog dima;

• dovoljno sna, raznovrsna ishrana i vakcinacija prema kalendaru;

• fiziološki rastvor za nos kada je potreban i primeren uzrastu;

• ne deliti čaše, pribor i flašice tokom infekcije.

Lečenje zavisi od uzroka. Kod većine virusnih infekcija primenjuju se odmor, unos tečnosti i mere za ublažavanje simptoma.

Kod alergijskog rinitisa lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju, a kod pojedinih bakterijskih infekcija antibiotik.

ORL specijalista može predložiti dodatne preglede ili intervenciju kod određenih stanja, na primer kod ponavljanih upala ili značajnih problema sa disanjem tokom sna.

Antibiotici ne deluju na viruse i ne treba ih koristiti na svoju ruku niti davati ostatke ranije terapije. Nepotrebna primena može izazvati neželjene efekte i doprineti otpornosti bakterija na antibiotike.

Zakažite pregled ako dete ima učestale upale uha, dugotrajnu zapušenost nosa, ponavljane bolove u grlu, sumnju na slabiji sluh, hrkanje sa pauzama u disanju ili simptome koji ne prolaze ili se pogoršavaju.

Pedijatar će proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje ili pregled ORL specijaliste.

Odmah potražite medicinsku pomoć ako dete teško diše, poplavi oko usana, ne može da proguta pljuvačku, deluje izrazito malaksalo ili dehidrirano, ili ima otok i crvenilo iza uha uz bol. Kod odojčadi i dece sa ozbiljno narušenim opštim stanjem prag za hitnu procenu treba da bude nizak.

-Da li je često prehlađivanje normalno?

Da, naročito kod dece koja pohađaju kolektiv. Važno je da se dete između infekcija oporavlja i da nema drugih zabrinjavajućih znakova.

-Da li svaka upala uha zahteva antibiotik?

Ne. Odluka zavisi od pregleda, uzrasta deteta i težine simptoma. Terapiju određuje lekar.

-Da li je zapušen nos uvek posledica infekcije?

Ne. Uzrok može biti i alergija ili drugi problem. Ako zapušenost dugo traje ili dete stalno diše na usta, potreban je savet pedijatra.

-Kada je potrebna ORL konsultacija?

Kod dugotrajnih ili ponavljanih tegoba, problema sa sluhom, hrkanja sa prekidima disanja ili sumnje na komplikaciju.

-Šta roditelji mogu da urade kod kuće?

Pratite opšte stanje, obezbedite odmor i tečnost, održavajte higijenu nosa fiziološkim rastvorom, sprejeva na bazi morske vode i aspiratora kada je prikladno i potražite savet ako se stanje pogoršava.

-Većina tegoba sa uhom, grlom i nosom kod dece prolazi bez komplikacija, ali je važno pratiti simptome i opšte stanje deteta.

-Nemojte samostalno uvoditi antibiotike ili druge lekove. Ako tegobe traju, ponavljaju se ili utiču na disanje, sluh, govor, san ili hranjenje, obratite se pedijatru.