Gojaznost kod dece – kada „bucmasto“ više nije znak zdravlja

Dete nije „mali odrasli čovek“, pa se ni njegova telesna masa ne procenjuje na isti način kao kod odraslih.

Pedijatar prati visinu, telesnu masu i indeks telesne mase (BMI) u odnosu na uzrast i pol, kao i promene na krivama rasta tokom vremena.

Jedno merenje nije cela priča. Važno je kako dete raste i kako se njegova telesna masa menja tokom meseci i godina.

Zato nemojte uvoditi dijetu detetu na svoju ruku. Razgovarajte sa pedijatrom.

Najčešće ne postoji samo jedan uzrok.

Genetika ima svoju ulogu, ali veliki značaj imaju i svakodnevne navike: kalorična i industrijski prerađena hrana, slatkiši i grickalice, zaslađeni napici, veliki obroci, nedovoljno kretanja, mnogo vremena pred ekranom i nedovoljno sna.

Mnogo ređe iza gojaznosti može stajati određena bolest ili genetski poremećaj. Pedijatar će na osnovu rasta, razvoja i pregleda proceniti da li su potrebna dodatna ispitivanja.

To je upravo razlog zbog kojeg gojaznost možemo dugo da potcenjujemo.

Dete može da nema nikakve tegobe, a da se postepeno razvijaju povišen krvni pritisak, poremećaj masnoća u krvi, insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2 ili masna jetra.

Mogu se javiti hrkanje i prekidi disanja tokom spavanja, bolovi u zglobovima i kičmi, kao i druge komplikacije.

Posebno obratite pažnju na tamnu, zadebljalu kožu na vratu i u pregibima. Ova promena se naziva acanthosis nigricans i može biti jedan od znakova insulinske rezistencije.

Ne zaboravimo kako se dete oseća

Nikada ne posramljujte dete zbog njegove telesne mase.

Rečenice poput „Moraš da smršaš“, „Vidi kako si se ugojio“ ili poređenje sa bratom, sestrom i vršnjacima ne pomažu.

Naprotiv, mogu narušiti samopouzdanje i odnos deteta prema hrani i sopstvenom telu.

Detetu je potrebna podrška, a ne kritika.

-Ne stavljajte jedno dete „na režim“ dok ostatak porodice nastavlja po starom.

-Porodica treba da bude tim.

-Jedite zajedno kad god možete. Neka voda bude osnovni napitak. Ponudite više povrća, voća i raznovrsne hrane, a manje zaslađenih napitaka, grickalica i visokoprerađenih namirnica.

-Podstaknite dete da se svakodnevno kreće, ali pronađite aktivnost koju voli. Za jedno dete to će biti fudbal, za drugo plivanje, ples, vožnja bicikla ili jednostavno porodična šetnja.

-Vodite računa i o vremenu pred ekranom i kvalitetnom snu.

-I budite primer. Teško možemo očekivati da dete izabere vodu ako svi za stolom pijemo sok ili da ode u šetnju ako odrasli slobodno vreme provode ispred televizora i telefona.

Ne.

Kod mnoge dece, posebno dok još rastu, prvi cilj može biti usporavanje prekomernog dobijanja na težini, dok rast u visinu postepeno poboljšava odnos telesne mase i visine.

Cilj određuje pedijatar individualno, prema uzrastu, stepenu gojaznosti, rastu i eventualnim zdravstvenim komplikacijama.

Zaboravite na „čudotvorne“ dijete i brzo mršavljenje.

Detetu ne treba kratkotrajna dijeta. Potrebne su mu zdrave navike za ceo život.

Dragi roditelji, nemojte čekati da višak kilograma postane veliki zdravstveni problem.

Ali nemojte ni dozvoliti da vaga postane centar detetovog života.

-Ne brojimo detetu svaki zalogaj.

-Ne kritikujemo njegovo telo.

-Ne tražimo savršenstvo.

Učimo ga da voli kretanje, da prepoznaje glad i sitost, da bira kvalitetnu hranu i da brine o svom zdravlju.

Jer naš cilj nije samo dete sa odgovarajućom telesnom masom.

Naš cilj je zdravo, aktivno i zadovoljno dete koje odrasta sa dobrim odnosom prema hrani i prema sebi.