Dečji imunitet: kako pomoći detetu da zdravo raste?

Imuni sistem nije „prekidač“ koji se jednog dana uključi i postane potpuno razvijen. On se tokom detinjstva postepeno upoznaje sa različitim mikroorganizmima i uči kako da na njih odgovori.

-U tom procesu učestvuju dve osnovne vrste odbrane.

-Urođeni imunitet predstavlja prvu zaštitnu barijeru. Koža i sluzokože, kao i različiti zaštitni mehanizmi organizma, reaguju veoma brzo kada potencijalni uzročnik infekcije dospe u organizam.

-Stečeni imunitet razvija se postepeno. Kontakt sa mikroorganizmima i vakcinacija omogućavaju organizmu da razvije specifičan odgovor i imunološku memoriju, što pomaže da pri ponovnom susretu sa istim uzročnikom reaguje efikasnije.

-Beba deo početne zaštite dobija od majke putem antitela prenetih preko placente i tokom dojenja.

-Boravak u kolektivu znači svakodnevni kontakt sa većim brojem dece, pa je mogućnost susreta sa različitim virusima i bakterijama veća.

-Zbog toga nije neobično da dete u prvim godinama boravka u kolektivu ima više infekcija tokom godine. U materijalu se navodi okvirno 8–12 infekcija godišnje kod dece u jaslicama i vrtiću, odnosno 6–8 kod predškolaca.

-Važnije od samog broja infekcija jeste kakav je njihov tok – koliko su teške, koliko dugo traju, da li se dete između infekcija potpuno oporavlja i kako napreduje u rastu i razvoju.

Ne postoji jedan preparat koji može zameniti zdrave životne navike. Osnova podrške zdravlju deteta nalazi se u svakodnevnoj rutini.

-🥕 1. Raznovrsna ishrana

Detetu treba ponuditi što raznovrsniju hranu – povrće, voće, žitarice, kvalitetne izvore proteina i odgovarajuće mlečne proizvode ili alternative.

Raznovrsna ishrana obezbeđuje organizmu vitamine, minerale, proteine i druge nutrijente potrebne za rast, razvoj i normalno funkcionisanje imunog sistema.

-😴 2. Dobar san

Nedostatak sna može uticati na oporavak i svakodnevno funkcionisanje deteta.

Prema dostavljenom vodiču, predškolskom detetu potrebno je približno 10–13 sati sna, a školskom detetu 9–11 sati.

Redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja može pomoći da dete razvije stabilan dnevni ritam.

-🌳 3. Svakodnevno kretanje

Igra, trčanje, šetnja i boravak na otvorenom treba da budu deo svakodnevnog života deteta.

Fizička aktivnost i vreme provedeno u prirodi doprinose zdravim životnim navikama i opštem blagostanju deteta.

-🏠 4. Obratite pažnju na vazduh u domu

Tokom zime, grejanje može isušiti vazduh i sluzokožu nosa i grla.

Zato je korisno redovno provetravati prostorije i voditi računa o vlažnosti vazduha. Materijal preporučuje vlažnost od 40–60% i temperaturu od približno 18–20°C u prostoriji u kojoj dete spava.

-Ponekad se zaboravlja koliko je važan period nakon infekcije.

Kada temperatura nestane, to ne mora da znači da je dete potpuno oporavljeno. Ako je dete i dalje iscrpljeno, slabije jede, lošije spava ili ima druge simptome, potrebno mu je više vremena za oporavak.

-Zato povratak u kolektiv treba da bude u skladu sa zdravstvenim stanjem deteta, a ne samo sa činjenicom da je temperatura prestala. Materijal posebno naglašava značaj dovoljnog vremena za oporavak nakon infekcije.

-Vitaminima i mineralima pripada važno mesto u normalnom rastu i funkcionisanju organizma. U materijalu su posebno pomenuti vitamini A, B, C, D i E, kao i cink.

-Međutim, više suplemenata ne znači automatski i bolji imunitet.

-Dodatke ishrani treba birati u skladu sa uzrastom, potrebama deteta i savetom pedijatra. Posebno je važno izbegavati nasumično kombinovanje različitih preparata.

-Kod pojedine dece lekar može proceniti da postoji potreba za određenim laboratorijskim analizama, na primer krvnom slikom, CRP-om, procenom vitamina D ili statusa gvožđa.

Dete nije samo „imuni sistem“.

-Polazak u vrtić, promena sredine, porodična napetost ili preopterećen dnevni raspored mogu predstavljati stres. Zato su sigurnost, rutina, dovoljno odmora i podrška roditelja važan deo zdravog odrastanja.

-Detetu su, pored zdrave hrane i sna, potrebni i igra, kretanje, razgovor i vreme provedeno sa roditeljima.

Nije svaki „slab imunitet“ zaista slab imunitet.

-Ipak, ako su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često zahtevaju bolničko lečenje, dete se ne oporavlja između bolesti ili postoje problemi sa rastom i razvojem, potrebno je konsultovati pedijatra.

-Lekar će na osnovu uzrasta, simptoma i celokupnog zdravstvenog stanja proceniti da li su potrebne dodatne analize ili ispitivanja.

-„Svaka infekcija zahteva antibiotik.“

Ne. Veliki broj infekcija kod dece je virusnog porekla i antibiotik se primenjuje kada lekar proceni da postoji opravdana potreba.

-„Dete koje često ima prehlade ima slab imunitet.“

Ne nužno. Posebno kod dece koja borave u kolektivu, učestale virusne infekcije mogu biti deo normalnog odrastanja.

-„Temperaturu uvek treba odmah oboriti.“

Temperatura je deo prirodnog odgovora organizma. Odluka o primeni leka za snižavanje temperature treba da zavisi od opšteg stanja deteta i tegoba, a ne samo od broja na toplomeru.

-Imunitet se ne gradi jednim vitaminom, sirupom ili suplementom.

-On sazreva zajedno sa detetom, a na njegovo zdravlje utiče čitav niz svakodnevnih navika: raznovrsna ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost, boravak na otvorenom, odgovarajući uslovi u domu, emocionalna sigurnost i dovoljno vremena za oporavak nakon bolesti.

-Zato, kada vaše dete ponovo dobije prehladu, nemojte odmah pomisliti: „Ima slab imunitet.“

-Umesto toga, posmatrajte dete kao celinu – kako raste, razvija se, jede, spava, igra se i kako se oporavlja između infekcija.

-Zdrav imunitet nije odsustvo svake infekcije. On je sposobnost organizma da se sa infekcijama izbori i da se nakon bolesti uspešno oporavi.

Stručni saveti za roditelje – od prvih dana života do zdravog odrastanja.